Најраширенији симбол хришћанства данас у употреби је крст Мада постоје велике разлике у мишљењима и тумачењима међу хришћанима, добар дио хришћана има заједничке темеље који су потребни за њихову вјеру.
Rano hrišćanstvo pojavljuje se na tlu Izraela, koji su tada bili osvojili Rimljani. Za samo tri vijeka, postalo je zvanična religija mnogih država i naroda. Hrišćanstvo se raširilo preko Sredozemlja, sa progonima od strane rimskih imperatora.
Čovjek mora baš da DJELA mnogo, ali pazi, nije čovjek životinja radna, radi svako kako po redu mu sudbine je, može se i omašiti. U ropstvo se može pasti. Filosofski čovjek samog sebe click here mijenja, on posredno utiče na neposredno samo ako bitno misli, nije neki aktivizam, jest značajno ne i revolucionarno no, promjena primjerena jeste ovaj skok nad sobom događanja u vremenu nadvremenskog smisla koji otvorenom biću ljudskom Duh donosi. Autor
Um gdje radi odagnava, briše, ništi deponiju maglu Srca dvoumicu razumljeni teret zaborav i otud Um i Srce kroz podvige unutrašnje Život daju na vidjelo.
Hrišćani nazivaju poruku Isusa Hrista jevanđeljem („dobra vijest“) i tako se knjige gdje su zapisana Isusova propovijedanja i život, zovu jevanđelja (četiri jevanđelja u Novom zavjetu).
Ukratko rečeno, to je hrišćansko verovanje. Hrišćanstvo je jedinstveno u odnosu na druge vere, iz razloga što je hrišćanstvo više stvar odnosa nego religijskih običaja.
Долази до подјеле хришћанске цркве на Западну (латински језик) са сједиштем у Риму, и Источну (грчки језик) са сједиштем у Константинопољу, са значајнијим заједницама у Египту и Сирији. Западна и Источна црква се не слажу у многочему прије свега у вези бројних административних, литургијских и доктринарних ствари, од којих иступа посебно учење о филиокве, учење о чистилишту и примат папе у црквеној хијерархији. Шизма је остала и до данашњих дана.
Хришћани називају поруку Исуса Христа јеванђељем („добра вијест“) и тако се књиге гдје су записана Исусова проповиједања и живот, зову јеванђеља (четири јеванђеља у Новом завјету).
Zbog toga je greška moćna. Usljed neznanja ljudi žive u zaboravu, nesvjesno. Budući nesvjesni sopstvenog ja, oni »nemaju korjena«. Evanđelje Istine opisuje takvo postojanje kao košmar. Oni koji tako žive doživljuju »strah, zbrku i nestabilnost, sumnju i podjeljenost« jer su uhvaćeni u »mnoge iluzije«. Tako, usljed neznanja, oni žive: Kao u košmarnom snu, oni nekud jure ili iznureni nekud bježe, zadaju i primaju udarce, padaju s visina, lete vazduhom bez krila. Izgleda im kao da su u smrtnoj opasnosti iako ih niko ne goni, ili ubijaju svoje susjede, okaljavši se njihovom krvlju. I sve dok se iz ove pometnje ne probude, oni ne vide ništa osim svoje uobrazilje. Oni koji odbace od sebe neznanje, ne drže više do sna, već ih ostavljaju kao snove u noći. Njima je osvit spoznaja Oca. Jer svako u neznanju postupa kao u snu a sticanjem znanja se budi. Blago onome ko dođe sebi i probudi se. Onaj ko ostane u neznanju »živi u manjkavosti«, a manjkavost nestaje u ispunjenju znanjem: Kad čovjek dođe do znanja, njegovo neznanje nestaje samo od sebe; kao što tama nestaje kad se svjetlost pojavi, tako isto manjkavost nestaje u ispunjenju. Stoga je potrebno steći znanje da bi saznali ‚‚odakle dolazimo i kuda idemo".
Danas je sačuvana samo trećina mozaika i deo koji prikazuje Jerusalim, Vitlejem i Jerihon, kao i reku Jordan i Mrtvo a lot more. U ovoj crkvi je i jedna od najstarijih ikona na svetu – Bogorodica Trojeručica.
Život u grehu nas sprečava da imamo odnos sa Bogom koji on želi da ima sa ljudima, i sve dok neko kao vernik živi u grehu neće moći da uživa u odnosu sa Bogom koji je On nameravao da ima sa njim. Međutim, hrišćani mogu da pobede u borbi sa grehom tako što će proučavati i primenjivati Božiju Reč (Bibliju) u svojim životima, pod kontrolom Duha Svetog, tj. pokoravanjem uticaju i vođstvu Duha u svim svakodnevnim okolnostima, u Duhu poštujući Božju Reč.
Neke hrišćanske zajednice upotrebljavaju znak ribe, kao što su to radili hrišćani u rano doba hrišćanstva.
Osim kao vjerska misticizam se javlja i kao filozofska doktrina koja drži da je sve što čovjek iskustveno doživljava samo element nadnaravnog, to jest da je svaka opstojnost simbolička preobrazba nadnaravnog postojanja. Prvu je takvu filozosku mističnu doktrinu zasnovao Plotin:
Према Библији Исус је Божији син кога је родила дјевица Марија. Наиме, његов долазак најавио је арханђел Гаврило којег је послао сам Бог. Гаврило је објаснио Марији да је она изабрана да роди Божијег сина и да ће убрзо бити оплођена Светим Духом.